Jato se širi samo po svojim čupavim ivicama. U centru jata, svi su već uključeni u njegovo funkcionisanje na najvišem nivou. Ovo dovodi do vrlo bitnog zaključka: ljudi koji su najaktivniji ne mogu regrutovati nikoga u jato.

Ljudi koji vode jato moraju stalno biti svesni da ne mogu uticati na određenog pojedinca da mu se pridruže. Jato se širi po obodima, gde ljudi iz jata poznaju ljude koji nisu u jatu. Tamo i samo tamo su društvene veze koje se mogu koristiti za prenošenje vrednosti, misije i entuzijazma kako bi jato steklo nove članove.

Ipak, odgovornost najmotivisanijih ljudi u jatu je i dalje da utiču na njegov rast, uprkos činjenici da to ne mogu da urade lično. Njihova odgovornost leži u tome da omoguće ljudima koji mogu da uvećaju grupu da to i urade, iako ljudi u centru jata ne znaju ko su ti novi ljudi.

Da bi se ovo postiglo, par ključnih komponenti se moraju podeliti sa celim jatom redovnim intervalima. Ovo rade ljudi koji imaju najviše iskustva sa pričom o jatu.

Retorika. Novopridošli ljudi koji znaju najviše onih koji još nisu uključeni su ti koji su nesigurni u svojoj retorici zašto je jato bitno, zabavno i sposobno. Ovo se može prevazići na mnogo načina – jedan od najdirektnijih i najuspešnijih je učenje direktnih citata koji mogu pokrenuti razgovor ili uopštenih odgovora na tipična pitanja.

Samopouzdanje. Ljudi koji su u položaju da regrutuju moraju imati samopouzdanja za tako nešto. Jedan od najlakših načina za postizanje ovog cilja je opremanje tih ljudi nalepnicama, majicama i sličnim materijalom sa oznakom jata koji zauzvrat vodi to razgovora o toj temi. Ako neko nije dovoljno samouveren da sam započne razgovor o jatu, identifikacija sa istim će obaviti taj deo posla.

Hitnost. Kada su ljudi u smislu retorike i samopouzdanja spremni da regrutuju ljude, moraju to i da žele. Masovne mejling liste sigurno nisu način da se ovo postigne: moraju sami biti motivisani da to rade. Ako veruju u jato i njegovu misiju, deo misije mora biti širenje samog jata, a način na koji to pomaže pri ostvarenju krajnjeg cilja jasno definisan.

Jato se širi tako što ljudi međusobno pričaju, razgovor po razgovor. Piratska Partija Švedske se proširila na 50.000 članova tako što se priključivala jedna po jedna osoba, pomoću pojedinačnih razgovora. Razgovor je ključan za dugoročan uspeh jata.