“Dečija pornografija je odlična stvar,” reče on pun entuzijazma. “Političari se ne razumeju u deljenje fajlova, ali razumeju šta je to dečija pornografija i žele da se to filtrira kako bi ostvarili poene u javnosti. Jednom kada nam uspe da isfiltriramo dečiju pornografiju, možemo da izdejstvujemo da se blokada proširi na deljenje fajlova.

Datum o kome govorim je 27. maj 2007, a čovek o kome se radi je Johan Schlüter, predvodnik danske Anti-piratske grupe (Antipiratgruppen). Ovo je pričao na javnom skupu na koji nije bila pozvana štampa; pretpostavljao je da su prisutni samo ljudi iz copyright industrije. To nije bilo tako. Christian Engström, koji je sada Pirat u Evropskom parlamentu, net aktivista Oscar Swartz i ja smo bili takođe tamo.

“Dragi prijatelji,” rekao je Schlüter. “Moramo filtrirati Internet da bismo zaustavili online deljenje fajlova. Ali političari ne razumeju da je deljenje fajlova loše i to nama predstavlja problem. Prema tome, moramo povezati deljenje fajlova sa dečijom pornografijom. Jer to je nešto što političari razumeju i to je ono što žele da isfiltriraju sa Interneta.”

“Mi razvijamo filter za dečiju pornografiju u saradnji sa IFPI i MPA da bismo pokazali političarima da filtriranje sadržaja radi,” rekao je on. “Dečija pornografija je problem koji oni razumeju.” Schlüter se nakezio širokim osmehom.

Nisam mogao da verujem svojim ušima jer sam ovo čuo prvi put. Ali ova strategija je pokrenuta širom sveta.

Schlüter-ov plan je radio kao švajcarski sat. Danska je prva cenzurisala AllOfMP3.com, (potpuno legalnu) rusku muzičku prodavnicu i sada cenzuriše Pirate Bay na Internetu. Copyright industrija ima određene uspehe u stvaranju rasparčanog Interneta.

Ovo je razlog zašto copyright lobi pominje dečiju pornografiju iznova i iznova i iznova. Oni je koriste kao probojno sredstvo za cenzuru svakog vida kulture koji ne pripada njihovim distribucionim kanalima. Možete izguglati ovaj termin na bilo kom jeziku, zajedno sa sajtom copyright lobi organizacije na tom jeziku i videćete da se stalno pozivaju na ovaj problem.

U Švedskoj, lobista copyright industrije Per Strömbäck je javno priznao da je dečija pornografija jedan od njegovih najboljih argumenata. Pokušajte da izguglate termin za dečiju pornografiju na švedskom jeziku na sajtu švedskog copyright lobija i vidite da li ćete pronaći nešto u člancima. Kada ne bi bilo direktne strategije da se deljenja fajlova dovede u vezu sa dečijom pornografijom, očekivali biste da ništa ne bude pronađeno – očekivali biste da ne pominju tu temu. Umesto ovoga, dobićete preko 70 rezultata.

Zaključivanje je jednostavno i jasno. Jednom kada uspostavite da neko ko ima poziciju koja mu omogućava da cenzuriše komunikaciju drugih ljudi ima obavezu da to radi, kapije su otvorene i ovi posrednici mogu biti politički obavezani da cenzurišu bilo šta što neko smatra neprikladnim za distribuciju.

Lako se može videti zašto copyright lobi toliko vatreno insistira na sprovođenju ove strategije.

Nije bitno što cenzurisanje na DNS nivou – koje propisuje da jedan određeni skup DNS servera mora da daje lažne podatke – može na smešno lak način da se zaobiđe: možete samo da promenite svog DNS provajdera. Ideja je da se kreira političko okruženje u kome se cenzura nepoželjnih informacija smatra za nešto prirodno i pozitivno. Jednom kada se ovakva atmosfera uspostavi u javnosti, sledeći korak je prelazak na efikasnije filtere za cenzuru na IP ili čak nivou sadržaja.

Vesti o tome da je takozvani dogovor o šest udara sa Internet servis provajderima u SAD odložen su došle do nas ove nedelje, ali se očekuje da će stupiti na snagu ove godine. Ovo je veoma nepopularan dogovor između ISP-ova i copyright lobija da nadgledaju net izvan okvira zakona. Ovaj dogovor, kao što se pokazalo, takođe potiče od ljubavi copyright industrije ka dečijoj pornografiji.

“Mi smo ukazali [guverneru] da postoje preklapanja između problema sa dečijom pornografijom i piraterije,” rekao je Sherman [predsednika RIAA-e], “jer se sve vrste fajlova, legalnih ili ne, razmenjuju na peer-to-peer mrežama.” (New York Times)

Zvuči vam poznato? Trebalo bi. To je citat scene iz 2007. godine kada je Danac Schlüter govorio o političkoj strategiji copyright lobija u kojoj se povezuje nemonopolističko deljenje kulture sa silovanjem bespomoćne dece.

Ova strategija povezivanja sada uspeva i u SAD.

U Velikoj Britaniji, kada su sudovi doneli presudu da Internet servis provajderi moraju da koriste svoj postojeći filter za dečiju pornografiju kako bi cenzurisali i Pirate Bay, od koga mislite da su sudovi dobili takvu ideju? Kada sud nije samo naložio da Pirate Bay bude cenzurisan, već je ISP-ovima dao jasne instrukcije koju tehnologiju treba da koriste da bi izvršili cenzuru? Ovaj incident je najverovatnije najjasniji primer uspeha ove strategije povezivanja do sada.

Taman kada pomislite da copyright lobi ne može da potone još niže, oni vas ponovo iznenade. I postaje sve gore. Mnogo gore.

U Evropi, copyright lobi je uspeo u pritisku na Poverenika Cecilia-u “Censilia” Malmström da stvori sličan režim za cenzuru, uprkos očiglednim smetnjama u ovim ambicijama koje su potekle od Evropskog suda pravde koji je branio ljudska prava i slobodu komunikacije od Internet cenzure.

Međutim, ako odemo jedan korak nazad, da li je cenzurisanje dečije pornografije uopšte prihvatljivo u samom startu? Da li je copyright industrija u pravu u ovom posebnom slučaju, ako zanemarimo njihov pravi cilj blokiranja nemonopolističke distribucije?

Postoje dva nivoa odgovora na ovo pitanje. Prvi je principijelni, i to je odgovor na pitanje da li je cenzura pre suđenja ikada ispravna. Istorija nam govori da to očigledno nikad nije slučaj, ni pod kojim okolnostima. Kraj priče.

Ali ako problemu priđemo sa emotivne strane, možemo se osvrnuti na nemačku grupu pod nazivom Mogis. To je grupa za pružanje podrške odraslim ljudima koji su bili zlostavljani kao deca, i to je jedina grupa takve vrste. Oni govore veoma otvoreno i odlučno o pitanju cenzurisanja dečije pornografije.

Cenzura skriva problem i dovodi do toga da više dece bude zlostavljano, oni tvrde. Nemojte zatvarati oči, već sagledajte realnost i reagujte. Ma koliko bilo teško naterati sebe da se emotivno suočimo sa ovom izjavom, racionalno je razumljivo da problem ne može biti rešen skrivanjem. Jedan od njihovih slogana je “Zločini treba da budu kažnjeni, a ne skrivani”.

Ovo nam omogućava da jasno sagledamo napore copyright industrije. Na ovaj način oni ni najmanje ne brinu o deci, već samo o kontroli nad kanalima distribucije. Ako ste ikada pomislili da razumete cinizam, onda je ovo sasvim novi nivo.

Zaključak je isto toliko neprijatan koliko je i neizbežan. Lobi copyright industrije aktivno pokušava da sakrije nečuvene zločine protiv dece, očigledno ne zbog toga što brinu o deci, već zato što rezultujući mehanizam za cenzuru može doneti koristi njihovom poslovanju ako im uspe da prošire cenzuru u narednoj fazi.

Teško je shvatiti da zaista postoje ljudi koji su toliko bestidni da su u stanju da ovo zaista i urade. Ali postoje. Svaki put kada pomislite da je copyright lobi potonuo moralno nisko koliko je ljudski moguće, oni vas ponovo iznenade.

“Vremenom postaje sve jasnije da ovi ljudi ne prezaju ni od čega.” — danski novinar Henrik Moltke, o (drugom) nedavnom susretu sa copyright lobijem, koji me je podsetio na ovu epizodu i koji je lično prisustvovao sledećem susretu između mene i Schlüter-a, kada sam podsetio Schlüter-a na njegove izjave ispred zanemele publike. (Hvala, Henrik.)