Nemojte se zavaravati, umetnici, autori i vi ostali kreativni ljudi: naplaćivanje pristupa vašem radu je za svaku osudu. Možete se koristiti igrom reči koliko god hoćete, i nazivati to “prodajom” i “mušterijama” koje “kupuju” vaš “proizvod”. Ali mi ostali znamo da je to ništa drugo do opresivni, tiranski despotizam.
Tačke gledišta kojima se ovaj članak služi namerno su apsurdne, nije namera da budu uzimane zdravo za gotovo. Moram ovo da napomenem zato što je ovo internet.
U drevna vremena, despotski vladar iz neke udaljene zemlje imao je pravo da traži danak od pokorenih naroda u zamenu za “vrednu” uslugu nepljačkanja i nesilovanja. Ovo je u suprotnosti sa činjenicom da bi pokoreni narodi po prirodi stvari trebalo da imaju pravo da žive svoje živote ne bojeći se silovanja i pljačke. Slično tome, kada objavite svoj kulturni rad u digitalnom formatu preko neke internet “prodavnice” poput iTunes na Amazonu, zahtevate od ljudi da vam daju novac u zamenu za “vrednu” uslugu pristupa kolekciji podataka koje već ima u izobilju, nema protivnika i moguće je njeno beskrajno deljenje. Ova dva scenarija — drevni i moderni — predstavljaju savršenu analogiju, i podjednako su podložni kritici sa moralne tačke gledišta.
Prema tome, ni u kom slučaju “despot” nije ulepšavanje imena ljudi koji naplaćuju digitalnu distribuciju. O, vi odvratni, prekorljivi despoti. Nema ničega hiperboličnog kod upoređivanja brutalno nasilne istorijske relikvije i moderne idiosinkrazije MP3 muzike i sličnih stvari.
Vi despoti nemate obzira prema svim marljivim ljudima koji su omogućili vaše kreativno stvaranje. Ako ste pisac, kako bi ste napisali sopstveni roman da niko nikada nije izumeo reč “ovaj”? Ili smisao podele na rečenice i pasuse? Ili literalne ili narativne trope koje ste koristili, ili ste podsvesno podrivali(zato što ste tako postmoderni)? Sve ste ovo uzeli iz zajedničke kulturne baštine, a nju stvara slobodan pristup svakog pojedinca, i može se slobodno menjati. Ukoliko bi svako zahtevao ritualno žrtvovanje novca kako bi dao pristup svom poslu i mogućnost menjanja istog, tada nikada više niko ne bi doprineo zajedničkom znanju. Šta? Želite li da sve to jednostavno prestane? Zauvek?
A sada, pošto sam očito nepogrešivo u pravu što se tiče svega ovoga, verovatno ste do sada već uvideli da sam dovoljno pametan čovek da bih bio realističan. I jesam. Neverovatno sam inteligentan. Imam neograničenu slobodu kod postovanja bloga one of Foreign Policy Magazine’s Top 100 Global Thinkers, tako da sam očigledno bolji nego vi.
Prema tome, ja razumem ljudsku prirodu. Ne govorim sve ovo kako bih pokušao i sprečio nekoga da bude zli despot crnog srca koji zahteva danak u novcu od nevinih poštovalaca kulture. Ako ljudsko biće može okrutno da iznuđuje novac od nekoga, to će i raditi. To je čist zdrav razum, i nikakva rastuća količina bioloških i antropoloških dokaza za suprotno to neće promeniti. Ali ne tražite od mene da mi se to sviđa. Ne tražite od mene da vam budem prijatelj ako zahtevate novac za čitanje vaše knjige, gledanje vašeg filma, slušanje vaše muzike, ili šta god to bilo čime se vi bavite.
Na sreću po osnovnu ljudsku dostojnost, znam da traženje novca za kulturu nije lagodan proces i da je to jedan običan mit. Za sada, nemali napor za ljude koji nemaju pristup prevrtljivim pravnim ili PR timovima. Eto zašto sam, uprkos činjenici da se većina umetnosti i kulture koju volim nalazi negde iza pulta, ipak uživao u kamari istih bez ikakve obaveze da platim. Većina normalnih ljudi (za razliku od mrzovoljnih diva ili onih koji lobiraju za kopirajt zakone) se ne može mučiti i gubiti vreme sa samoveličajućim blog postovima punih kuknjave ili tužbama upućenim njihovim entuzijastičnim obožavateljima. Oni samo žele da i drugi ljudi uživaju u njihovom radu.
Ali veliki plan beznačajnih stvari svih vas zlonamernih, prezrivih despota nimalo ne uspeva da ugasi moj neumirući bes prema vama, koji ni malo nije zanemarljiv. Nije me briga što kada se svedu računi vaši despotski zahtevi za danak nemaju primetan uticaj ni na čiji život. Ako tražite novac za pristup vašem kreativnom stvaralaštvu, onda pravite zločin protiv čovečnosti.
Možete reći, pa Zacqary, to je podeblja izjava. Na koju bih vam odgovorio, ne: to je izjava u kurzivu. Ovo je podebljana izjava.
Ako želite raspravu o nepobitnim, čistim ekonomskinm realnostima, možemo da razgovaramo. Ali nemojte da se igramo rečima. Ne pokušavajte da se moralno izdignete od mene. Kojim god da se argumentima služite po ovom pitanju, semantičkim ili moralnim, nikada nećete biti u pravu.
