Danas, u 12:56, Evropski parlament je odlučio da ACTA konačno bude odbijena jer bi se u suprotnom ceo proces rastegao do beskonačnosti. Granitnim glasanjem od 478 protiv i 39 zа, Parlament je odlučio da zauvek odbije ACTA-u. To znači da je ovaj prevrtljivi sporazum mrtav na globalnom nivou.

Ovo je dan za slavlje. Ovo je dan kada su građani Evrope i sveta odneli pobedu nad neizabranim birokratama kod kojih je bilo lobiranja i pritisaka od strane najbogatijih korporacija na planeti. Bojno polje nije bila kakva administrativna kancelarija, već predstavnik naroda – Evropski parlament – koji je na kraju rešio da svoj posao obavi na prelep način i da zastupa narod protiv posebnih interesnih grupa.

Put ka današnjoj pobedi je bio mračan, težak, i potpuno neizvestan.

Šta nas je dovelo dovde?

Pre šest meseci situacija je bila veoma tmurna. Bilo je gotovo sigurno da će ACTA proći neprimećena i bez mnogo pompe. Snage koje su se borile za prava građana su pokušale da prenesu ACTA-u u Evropski sud pravde, kako bi proverili legalitet sporazuma i dobili malo na vremenu. Zatim, nešto se dogodilo.

Čudovište po imenu SOPA se pojavilo u Sjedinjenim Državama. 18. januara hiljade internet stranica su pocrnele, a začulo se na milione povika, Kongres je bio u nokdaunu zbog same činjenice da obični građani mogu toliko popizdeti na specijalne interese korporacija. SOPA je ubijena.

U jeku ovoga, kako su građani shvatili da ne moraju da trpe tu vrstu iskorišćavanja od strane korporacija i da ćutke traže još, sve oči zajednice bile su uprte na ACTA-u. Aktivizam se na prelep način preneo na uništenje novog čudovišta. Početkom februara pravljeni su skupovi širom Evrope što je u jednakoj meri ostavilo Evropski parlament u nokdaunu.

Partijske grupacije, nakon što su shvatile kakvo je to potpuno besramno parče zakona naručeno preko pošte, su u momentu doživele preokret i ustremile se protiv ACTA-e u znak solidarnosti sa građanima koji su se okupljali širom kontinenta, a na užas korporacijskih plaćenika koji su mislili da je sve već gotovo. Ti plaćenici su pokušali, svojski su se trudili, izgarali su se sve do danas da odlože glasanje o ACTA-i i da ono promakne oku javnosti i aktivistima.

Avaj, oni ne razumeju internet. A tu se nalazi i jedna ključna stvar: internet ne zaboravlja.

Ali prelomna stvar u ovome je bila da smo mi, aktivisti, oni koji su ovo omogućili. U Evropskom parlamentu se ređaju pohvale na račun aktivista širom sveta i Evrope koji su skrenuli pažnju na to koliko je đubre zapravo ACTA bila, da to nije bila neka idi mi dođi mi markica za pismo već da je zapravo veoma opasan papir sa predlogom zakona. Svi zahvaljuju aktivistima na tome. Da, to ste vi. Zavalite se, nasmešite, i potapšite sebe po ramenu. Svi mi ponaosob imamo pravo da danas budemo ponosni.

Šta sada sledi?

U teoriji, ACTA bi mogla da stupi na snagu između SAD i brojnih drugih malih država. Deset država pregovaraju, i pre nego što stupi na snagu šest država ga mora ratifikovati. Teoretski, Ovo bi mogao da postane sporazum između SAD, Maroka, Meksika, Novog Zelanda, Australije i Švajcarske. (Ali stanite, Meksički senat je već odbio ACTA-u, kao što je i Australijski i Švajcarski. Pa, dobro… Biće to onda sporazum između SAD i Maroka, u malo verovatnom slučaju da će ga SAD zapravo i formalno ratifikovati. Jasno vam je kuda ovo vodi.)

Kao što je već opisano na TorrentFreaku, bez podrške Evropske unije, ACTA je mrtva. Ne postoji.

Evropski komisioner zadužen za sporazum, Karel de Gucht, je rekao da će ignorisati svako odbijanje i da će zakazivati ponovno glasanje u Parlamentu sve dok sporazum ne prođe. To se neće desiti. Parlament je ozbiljan po pitanju sopstvenog dostojanstva i na sreću ne toleriše takve pokušaje. Ovo je nešto relativno novo u istoriji evroske demokratije – prvi put sam video da se Parlament zalaže za svoje dostojanstvo tokom Telecoms Package, gde je komisija takođe probala da se probije uz pomoć tri udarca. (Umesto toga, Parlament je šemu “tri uradrca” stavio izvan zakona u čitavoj Evrospkoj uniji.)

Mnoge loše stvari iz ACTA-e će se vratiti pod drugim imenom. Za lobiste, ovo je posao sa punim radnim vremenom naklapanja protiv legistrature sve dok ona ne popusti. Samo još jedan dan na radnom mestu. Moramo biti na oprezu protiv specijalnih interesa koji će se ponovo vratiti, i ponovo, i ponovo, i ponovo, sve dok se ne pobrinemo da im je zakonodavni put potpuno blokiran. Moramo pažljivo nadgledati situaciju.

Ali ne danas.

Danas proslavljamo savršeno odrađen posao.

Danas, 4. jula, Evropa slavi Dan nezavisnosti od američkih specijalnih interesa.

Danas, borili smo se za naša najosnovnija prava protiv korporacijskih divova, i pobedili smo.

Čestitke svima nama, i hvala sestrama i braći na barikadama širom sveta koji su sve ovo omogućili.

(Ovaj članak je takođe postovan i na TorrentFreak.)