Industrija kopirajta često maše čarobnim štapićem i stvara brojeve koliko poslova može biti “sačuvano” samo kad bi potencijal interneta i ljudske slobode bili još malo umanjeni. Mnogo pažnje (i podsmeha) upućeno je ovim brojevima, koji često tvrde da bi dobrim delom više od celokupne svetske proizvodnje moglo biti spašeno samo kad bi piraterija bila eliminisana.
Međutim, hteo bih da pokažem da je celo polazno stanovište pogrešno – da je čuvanje poslova uvek kontraproduktivna, regresivna politika: ne samo u kopirajt industriji, nego u bilo kojoj industriji. Celokupan progres čovečanstva uvek je zavisio od eliminisanja poslova dok se održavao isti učinak – ne održavanjem napora potrebnog da se nešto proizvede.
Da smo se fokusirali na očuvanje poslova, još uvek bismo orali njive rukama.
Fotografija koja ilustruje ovaj članak je mašina poznata kao Spinning Jenny (predilica, prim. prev.), koja može poslužiti kao dobar primer. Unela je revoluciju u industriju tkanja i eliminisala toliko poslova da su otpušteni radnici uvređeni uništavali mašine, jer ljudska radna snaga više nije bila potrebna da se proizvodi tkanina.
Tom prilikom, vlada je stala na stranu progresa i ugušila pobunu. U mnogim drugim prilikama, ipak, vlade su oduzimale resurse od konkurentnih industrija da bi “sačuvale poslove” zastarelim industrijama – u suštini osiguravajući da trošimo više napora nego što je potrebno za određeni nivo učinka.
To je kontraproduktivno. Napredak čovečanstva je uvek zavisio od toga da se sa manje napora završi više posla. Podržavajući industriju jer završi manje posla sa više napora je pogrešno, apsurdno i kontraproduktivno.
Tako, kukanje industrije kopirajta o “čuvanju poslova” je smešno za početak – nije važno koliko poslova može biti “spašeno” potapanjem progresa.
(U poslednje vreme u UK, kopirajt industrija je plakala za pomoć jer zapravo “stvara poslove”, na fascinantnom odomaćenom novogovoru. Lobi ne može da dobije ni na jedan od načina – ili stvara poslove bez vladine intervencije, u kom slučaju će se snaći sami, ili zahteva vladinu asistenciju da “stvori” poslove, u kom slučaju je zastarela i ne zaslužuje resurse od ostalih, zdravih industrija.)
