Kopirajt industrija sve više naglašava kako će “slobodno tržište samo od sebe sve rešiti” kada je u pitanju deljenje kulture. Problem kopirajt industrije je u tome što je njihova tačka gledišta običan monopol koji uopšte ne nalikuje ni na šta slično slobodnom i ravnopravnom tržištu.

Kopirajt industrija voli da se pretvara kako je umnožavanje na neki način “krađa” i kako bi u ravnopravnom i slobodnom tržištu svi bili primorani da kupuju od njih. Kao što je svima ostalima jasno, ovo je sušta suprotnost ravnopravnom i slobodnom tržištu.

Kada neko nešto kupi, šta god to bilo, tada postaje vlasnik. Dobija pravo da sa tim radi gotovo šta god želi, ima prava da radi na predmetu koji je u njegovom vlasništvu. To uključuje i pravljenje kopije predmeta koji je u vašem posedu; u slobodnom i ravnopravnom tržištu, takav duplikat se nudi poput bilo kog drugog predmeta koji se natiče sa kopijama originalnog proizvoda napravljenog od strane drugih ljudi.

U deljenju kulture, ljudi jedni drugima ovaj posao završavaju bez novčane nadoknade – dupliraju fajlove jedni drugima – kao dobro delo u korist zajednice, isto kao što je dobro delo korišćenje sopstvenog slobodnog vremena za pomoć nekome. (Kopirajt industrija pokušava da ovu aktivnost okarakteriše kao nekako nemoralnu i nepoštenu radnju gde u potpunosti nedostaju pozitivni socijalni mehanizmi dobrih ljudi koji u jednakoj meri pomažu i prijatelje i nepoznate ljude i kao rezultat toga kopirajt industrija postaje apsurdna, anahrona i suštinski zla).

Prema tome, kopirajt industrija namerno meša dobra koja nude na prodaju sa uslugom dupliranja, što je potpuno drugačija vrsta ponude. Usluga dupliranja postaje ono čime se bavi nemoralni, anahroni monopol, a ne samim dobrima.

U pravednom i slobodnom tržištu, ovo može svako da uradi, pa čak i da ponude na prodaju ukoliko misle da baš njihov duplikat nudi bolju cenu.

Ipak, kopirajt industrija ima smelosti i prava da naziva ljude koji se sa njima nadmeću za uslugu “lopovima”, “nemoralnima” i “nepravednima”. A to može doći samo od života u poricanju i razrešenih ruku.

U slobodnom i pravednom tržištu vlada konkurentnost i niko nema monopol – kao kopirajt monopol – na neku određenu delatnost, poput dupliranja pojedinih dela. Ako neko drugi može duplirati vaše originalno delo i to ponuditi po manjoj ceni od vas, onda vi prestajete da budete konkurentni i ostajete bez posla. To se naziva marginalna cena – kada konkurencija nakon dupliranja originala preuzima posao zbog dodatne vrednosti svakog originalnog dela – i to je sistem po kome pravedno i slobodno tržište funkcioniše za sve proizvode. To je zapravo osnova ekonomije.

U mom svetu, i u svetu pravednog i slobodnog tržišta, svaki preduzetnik ili izvođač koji traži moralno pravo koje će mu omogućiti da zakonom zabrani drugima da se takmiče sa njim može da odjebe i crkne.

Dalje, ekonomija funkcioniše po principu specijalizovanja ljudi za određene poslove i plaćanju svakome ko taj posao može obaviti efikasnije. Ako se električar bolje razume u postavljanje instalacija u mojoj kući od mene, onda imam mogućnost da platim takvog zanatliju za njegovo/njeno vreme, umesto da sam trošim sopstveno. Iz tog razloga napredujemo kao društvo, ali i ekonomski.

Kompeticija na polju kopirajt monopola i fajlova koji ulaze u deljenje kulture je otprilike na nivou cenovno najefikasnijeg izvršavanja komande “copy file”. To je u suštini besmislena debata, jer je cena izvršavanja “copy file” komande nezamislivo mali deo centa – niko ne bi platio jer svako može uraditi sam za sebe. Traženje zakonskog prava za naplaćivanje premije na ogroman procenat preko cene koštanja ove usluge je apsurdno i makroekonomski kontraproduktivno.

Jedina uloga kopirajt monopola je da sačuva prošlost od budućnosti i isti je antiteza slobodnog tržišta, kao što su i svi drugi monopoli.

AŽURIRANO: Techdirt je upravo citirao i postavio ovaj članak – takođe će vas zanimati i komentari koji se tamo ostavljaju.