Aktuelan je trend u kome političari smatraju da su poneki poslovni neuspesi problem svih nas, ali kada su ti isti poslovi uspešni i ostvaruju profit on ostaje samo tim poslovima. Ovo je besmislen i kontraproduktivan način za izgradnju funkcionalne ekonomije ali takođe predstavlja pretnju osnovnim građanskim slobodama. Bankarstvo i industrija autorskih prava se ističu kao najparazitskije pekmeze u oblasti finansija.

Umobolni aranžman u kome se banke uz pomoć novca poreskih obveznika spašavaju svaki put kada bi bez te pomoći bankrotirale je u poslednje vreme naročito došao do izražaja usled raznih događaja – i koliko je to samo apsurdno da banke zadržavaju sav profit, a da sve gubitke pokrivaju poreski obveznici.

Ovo se u ekonomskom žargonu naziva eksternalizacija – iznošenje određenih aspekata sopstvenog poslovanja izvan same organizacije kako ne biste morali da se bavite tim pitanjima. Industrijsko zagađenje je klasičan primer eksternalizacije problema: ako imate toksične materije kao nusproizvod proizvodnog procesa i možete ih ispustiti u obližnju reku to predstavlja eksternalizaciju jer niste u obavezi da platite čišćenje. Poreski obveznici (i mrtva reka) plaćaju umesto vas.

Sama činjenica da banke mogu eksternalizovati svoje gubitke stvara zastrašujuće iskrivljene podsticajne mehanizme u kojima je krajnji rizik uvek nagrađen jer je onemogućeno stvaranje bilo kakvih gubitaka. Postoji samo potencijal za stvaranje ogromnog profita. To vam je nešto poput besmrtnog čoveka koji ne može da se povredi – zamislite da ste to vi i kakve biste sve sulude vratolomije izvodili koje ne bi pratile normalan obrazac ponašanja jednog smrtnika? Banke su upravo u takvoj situaciji.

A takođe i industrija autorskih prava. Ona drži monopol na distribuciju određenih delova znanja i kulture (o kojima se može i mora voditi rasprava sama po sebi). Ali za razliku od svih drugih monopola u kojima nosilac monopola mora prvo proći kroz sudski proces kao oštećena strana, industrija autorskih prava je uspela da eksternalizuje svoj poslovni problem koji podrazumeva korišćenje monopola – da, to jeste poslovni problem – i privolela je policijske snage koje pripadaju društvu da umesto njih nаmeću pravila igre tako što će podvesti ovaj poslovni monopol – monopol na autorska prava – pod okrilje krivičnog zakona.

Drugim rečima, nepodržavanje pomenutog poslovnog modela je što se tiče zakona stavljeno u istu ravan sa povređivanjem drugog ljudskog bića – a ovo su omogućili političari koji su toliko neupućeni da to postaje opasno. Dozvolili su industriji autorskih prava da eksternalizuje svoje poslovne probleme kako bi naterali poreske obveznike da plaćaju cenu sprovođenja već sada nemoralnog monopola.

To je uvredljivo. Tome mora doći kraj.