61% ljudi starosti od 15-25 godina se direktno uključuje u deljenje kulture. Društveni pritisak za pridržavanje monopolskih zakona o autorskim pravima skoro da ne postoji. Ona nekolicina koja je pogođena strožijom primenom monopola uglavnom vrši kompenzaciju tako što se anonimizira. Ovo je zaključak nove studije o deljenju kulture među mladima.

Grupa Cybernormer sa Univerziteta Lund je objavila naknadni izveštaj o studiji iz 2009. godine, koji pokazuje da trenutna zabrana deljenja kulture i znanja potpuno ostaje bez podrške javnosti, bez obzira na pooštravanje monopolskog zakona o autorskim pravima kao i njegove primene.

• 61% ljudi starosti između 15 i 25 godina u Švedskoj dele kulturu online, kršeći copyright monopol.
• Ovaj procenat se nije promenio u toku prethodne tri godine.
• Procenat onih koji mnogo dele se čak i povećao, sa 18% na 20%.

Iz rezultata se lako mogu izvesti zaključci; uprkos strožijim zakonima protiv deljenja znanja i kulture koji su doneti prethodnih godina u Švedskoj, oni nisu ni za mrvicu promenili odnos prema deljenju fajlova. Naprotiv, aktivnost se čak malo i povećala. U Švedskom primeru, društveni pritisak je uglavnom da se bude dobar građanin i da se deli, a ne da se pokorava monopolima. Studija ovo potvrđuje:

“Možemo bezbedno da kažemo da represivni razvoj zakona u ovoj oblasti ima veoma slabu podršku u neformalnim kontrolnim mehanizmima društva”, rekao je Måns Svensson, doktor pravne sociologije, jedan od istraživača koji je učestvovao u ovoj studiji. “Društveni pritisak skoro da uopšte ne postoji.”

Ipak, preovlađujući politički trend su bili strožiji monopoli i njihova strožija primena. Svensson vidi malu promenu u ponašanju, ali ne takvu koja vodi poštovanju monopola na štetu društvenih normi – naprotiv, mnogi ljudi pronalaze nove načine da nastave sa deljenjem i noću spavaju mirno:

“Ove strategije imaju minimalni odbojni efekat na težnju mladih ljudi da dele fajlove online,” nastavlja Svensson. “Međutim, pošto nema društvene podrške, ljudi posežu za kontramerama, kao što su servisi za anonimizaciju. Ili koriste sneakernet kada žele da dele medije.

(“Sneakernet” je opšti termin za offline tehnologije koje služe za deljenje kulture – kao što je naprimer nošenje portabl hard diska od dva terabajta kod drugara.)

Istraživači takođe ukazuju na opšte društvene posledice koje nastaju zbog monopolskih zakona koji nemaju veze sa društvenim normama ponašanja:

“Naravno, zakoni koji nemaju društvenu podršku mogu da dovedu do gubitka poverenja ljudi u demokratiju i vladavinu zakona na dugi rok,” Svensson zaključuje.

Ova studija – koja potvrđuje da strožija primena zakona može samo da preseli deljenje fajlova na teritoriju gde nije moguće primeniti zakon, a čak i u tom slučaju, samo u malim procentima – je interesantna sama po sebi. Ali, takođe bi trebali da se osvrnemo na skoro dve trećine onih koji dele kulturu i da te brojke stavimo u kontekst domaćinstva.

Iz studije se vidi da brojka od 61% pokriva ljude koji direktno učestvuju u deljenju kulture, pa se može zaključiti da praktično 100% ljudi u ovoj starosnoj grupi to čini direktno ili indirektno – što znači da obično jedna osoba u domaćinstvu deli fajlove, ali svi članovi domaćinstva uživaju u kulturi kada stigne u domaćinstvo. Kada procenat onih koji direktno učestvuju u deljenju fajlova dostigne tako visok procenat kao što je 61%, dostigli smo tačku zasićenja iznad koje više nema novih indirektnih korisnika ove aktivnosti. Dakle, iako to nije bilo deo studije, modelovanjem na društvene obrasce, može se zaključiti da deljenje kulture ima stoprocentnu penetraciju u svakodnevne živote ljudi u ovoj starosnoj grupi.

Ovo obećava veoma svetlu budućnost. Mladi danas ne prihvataju represivne zakone i ili ih ignorišu ili im se aktivno suprotstavljaju.

Grupa Cybernormer ima sajt ovde (na švedskom.)