Tu i tamo, neko bude tužen zbog deljenja kulture i kršenja copyright monopola. Evo šta treba da znate ako brinete da se to može desiti vama.

Najvažnija stvar koju treba da znate je da se to neće desiti vama. Copyright monopol lobi voli da naduvava svaki slučaj u medijima do sumanutih proporcija. A u realnosti, van matematike copyright monopola, više ljudi udari grom svake godine nego što biva tuženo zbog deljenja kulture.

Hajde da ovo ponovimo, pošto je važno: matematički, imate veće šanse da vas udari grom nego da vas tuže zbog deljenja kulture. (Ovo se međutim ne odnosi na ljude koji namerno nerviraju Holivud, što je poseban i mnogo ozbiljniji zločin.)

Ali ako zanemarimo astronomski mali rizik da vas udari grom budete tuženi zbog deljenja kulture, treba da znate sledeću važnu stvar: svaka kazna koju sam dosad video zbog kršenja copyright monopola u slučajevima direktnog deljenja je bila zbog priznanja.

Ponovo: svaka kazna je počivala na priznanju.

Drugim rečima: ne priznajte da ste delili kulturu i prekršili monopol (naravno u slučaju da budete optuženi – u svakodnevnom životu se podrazumeva da ste dobar građanin i da delite; i nije neko “priznanje”, zaista.)

Treba da znate šta će vam policija reći da bi od vas izvukla priznanje. Reći će vam da je kršenje copyright monopola obavljeno sa vaše IP adrese. Reći će vam da su našli deljeni materijal na vašem hard disku.

Ništa od toga nije bitno. Ponovo: nije bitno ako nađu na vašem hard disku nešto što se poklapa sa transferom sa vaše IP adrese. Zločin nije u tome da posedujete bitove podataka – zločin je prenos bitova podataka. Ova razlika je od suštinskog značaja. Zapravo, nije dovoljno ni samo preneti podatke: morate ih preneti na takav način koji krši monopol, a ne rade sve kopije to.

Policija mora da dokaže da ste vi, lično, preneli ovaj obrazac bitova na takav način da ste prekršili copyright monopol. To je praktično nemoguće dokazati. Imati određeni obrazac bitova na svom hard disku nije zločin sam po sebi, osim u Severnoj Koreji.

Idealno, ako se nađete u situaciji da budete ispitivani, ne treba ništa da kažete. Ako osetite da želite nešto da kažete, pitajte policiju da li imaju da vam daju kafu i keks.

Ali ako još uvek brinete, ima dve lake stvari koje možete da uradite. A dobijate i karma poene za obe.

Prva stvar koju treba da uradite je da enkriptujete ceo hard disk, što je dobro uraditi u svakom slučaju. Za Windows i Maca, možete da koristite TrueCrypt da biste ovo obavili. Dobićete zahtev za lozinkom kada se kompjuter bude bootovao, a posle toga, enkripcija ide sama od sebe. Za GNU/Linux, imate opciju da enkriptujete ceo hard disk kada instalirate operativni sistem; siguran sam da postoje načini i da dodate enkripciju kasnije. Na Androidu, možete takođe enkriptovati ceo disk: ima opcija u screen lock menijima negde.

Pošto će policija isključiti vaš kompjuter kao prvu stvar kada počnu sa racijom kako bi vas sprečili da obrišete dokaze, oni će takođe zaključati sve dokaze prilikom isključivanja. Oni će posle lagati da su našli X, Y i Z na vašim hard diskovima, ponovo se nadajući da će izvući priznanje. Nisu našli. Možete im se nasmejati i nastaviti da ćutite.

Ne morate da se pravdate što imate enkriptovani hard disk niti policiji niti bilo kome. Ovo je od ključnog značaja. Ako vas pitaju zašto su podaci enkriptovani, ne treba da se osećate ni najmanje ugroženi; vama je vašim pravima garantovano da zaštitite svoje podatke od upadača, legalnih ili ilegalnih. Ovo je tačno za sve zemlje za koje znam izuzev Severne Koreje, Irana i Velike Britanije. Možete se osmehnuti i ćutati ili samo slegnuti ramenima i reći “zato što mi se tako sviđa.” Ili, kad već pričamo o tome, promeniti temu i pitati da li imaju još kafe.

Druga stvar koju treba da uradite je da imate otvorenu wireless mrežu. Ovime ćete takođe postati dobar komšija. Ja imam dve wi-fi mreže, jednu zatvorenu i jednu otvorenu (većina modernih rutera ovo dozvoljava). Obe izlaze na istu IP adresu prema netu, tako da ako neko deli kulturu sa ove IP adrese, to mogu biti ili ja ili bilo ko od otprilike 50 komšija koje su u dometu. A sa enkriptovanim hard diskom, ne postoji ništa što i približno može ukazati da sam to bio ja u slučaju astronomski neverovatnog slučaja racije.

Naravno, deljenje wireless protoka sa mojim komšijama kada im je potreban je takođe vežbanje onoga o čemu propovedam; deljenje je čin ljubavi.

Ovaj poslednji način odbrane – open wireless odbrana – se pokazao toliko uspešnim u Danskoj da je copyright monopol lobi potpuno prestao da tuži ljude koji dele kulturu, jer nisu mogli da dobiju nijednu presudu. Sada pokušavaju na drugi način. (Ljudi su se vadili na ovaj način bez obzira da li su zaista imali otovrenu mrežu, jer se u civilnim tužbama ne konfiskuje oprema prilikom policijske racije.)

Dakle da zaključimo, enkriptovani hard disk zahteva malo extra rada ali znači da će dokazi koje se nadaju da će dobiti biti bezbedni u slučaju racije, a open wireless mreža će poništiti svaku vezu između vas i vaše IP adrese. Svako ko vas optuži za deljenje kulture koje krši monopol neće moći da dođe ni do trunke dokaza, čak i u slučaju totalne policijske racije.

(U realnosti, van okvira copyright matematike, enkriptovani hard disk će najverovatnije pre zaštiti vaše podatke u slučaju provale nego u slučaju policijske racije – a otvorena wireless mreža će najverovatnije poboljšati vaše odnose sa komšijama.)

TL;DR: TrueCrypt ili LUKS. Otvoren wireless. STFU (Shut The Fuck Up – Ništa ne priznajte).