Sećate se distopijskih vizija budućnosti iz 1940-ih – 60-ih, svih pretećih slutnji na totalitarno društvo pod prismotrom? Najpoznatija od njih bila bi 1984. Džordža Orvela, ali sve imaju određene zajedničke stvari vredne razmatranja.

Ima zajedničkih tema u ovim distopijskim slikama budućnosti. Prismotra je jedna od njih. Totalitarizam je druga. Tema koja se ponavlja je kako su vlade instalirale kamere za prismotru u domaćinstvima da bi posmatrale svakog građanina, lišavajući ih čak i privatnosti sopstvenih domova.

(Sećamo se ovoga naročito iz takozvanih telekrana iz “1984”, ali ima još dosta primera.)

Retrospektivno, možemo primetiti da vlada nije uradila ništa poput instaliranja kamera u domaćinstvima. Ipak, uradila je nešto drugo. U Nemačkoj, nedavno je otkriveno da federalna policija postavlja trojanski softver u računare građana – trojance koji omogućavaju policiji da upadne u računar i pristupi svemu sa njega, uključujući periferale. Značajno, ti periferali uključuju i web kameru i mikrofon računara, koji postaju dostupni policiji.

Sumnja se da mnoge druge evropske države rade istu stvar, sudeći po prodajama proizvođača takvih trojanaca. I, baš juče, pojavila se vest da švedsko državno tužilaštvo traži istu mogućnost: gledanje kroz kamere u domove običnih ljudi, kao u 1984.

Ali nigde vlada nije nasilno instalirala kamere u svaki dom. Drugim rečima, postoji ključna razlika u tome šta se nije ostvarilo od distopijskih, totalitarnih vizija budućnosti iz 1950-ih:

Sami smo kupili i instalirali kamere.